O Parizu

Pariz je glavni i najveci grad Francuske. Nalazi se u centru Pariskog basena, nad rekom Senom. Rekom je podeljen na dva dela, severnu i juznu obalu. Grad predstavlja politicko, ekonomsko, obrazovno i kulturno srediste Francuske, ali i Evrope. Sa svetom je povezan preko dva velika aerodroma i sest zeleznickih stanica. U Parizu se nalaze mnoge znamenitosti i turisticke atrakcije. Sa istorijom dugom dva milenijuma, ovaj grad je bio mesto znacajnih istorijskih dogadjaja i steciste umetnika. Zbog toga svake godine Pariz poseti 300 miliona turista. Po broju turista Pariz je najposecenije turisticka destinacija. Takodje je poznat po imenu „Grad svetlosti“. Ima preko dva miliona stanovnika, a urbana zona preko 12 miliona. Ova neprekinuta urbana zona Pariza je najveca u Evropi.

        

Објављено под Uncategorized | Оставите коментар

Geografija Pariza

Pariz se prostire na 105,4 kvadratna kilometra. Grad ima dve velike gradske šume koje ga odvajaju od predgrađa:Bulonjsku iVensansku. Reka Sena povezuje Pariz sa unutrašnjošću zemlje  i sa kanalom La Mans. Blizina velike reke je bila razlog za osnivanje grada na ovom mestu i najvažniji faktor njegovog razvoja. Veći deo grada, koji se nalazi na desnoj obali, posvećen je institucijama trgovine i finansija, dok je leva obala sa Latinskom cetvrti univerzitetski i stambeni centar. Ostrvo de la Site se nalazi u srcu grada. Tu je nastalo prvo naselje u doba antike. Godine 1584. kralj Anri III je povezao manja ostrva i dobio veću površinu za izgradnju. Vremenom je ostrvo od 8 hektara poraslo na 17. Most koji povezuje obale Sene preko ovog ostrva, „Novi most“ (Pont Neuf), je najstariji sačuvani most u Parizu. Nekadašnje Ostrvo labudova (Île aux Cygnes) je 1773. spojeno sa  Marsovim poljima. Najviše prirodno uzvišenje u gradu je brdo Monmartr sa 129 metara visine. Do njegovog vrha vozi žičara. Tu se nalazi crkva Sakre ker („Sveto srce“).

 

Објављено под Uncategorized | Оставите коментар

Istorija Pariza

Grad je nastao sredinom 3. veka pre naše ere oko keltske trvđave pod imenom Lutecija. Tvrđava se nalazila na ostrvu De la site. Ime Lutecija se po prvi put pominje godine 53. p. n. e. u šestoj knjizi Julija Cezara iz ciklusa O Galskim ratovima (De Bello Gallico).Pretpostavlja se da je Pariz kasnije ime dobio po keltskom plemenu Parizi (Parisii).Kada su se rimljani približili ovom naselju 52. godine p. n. e., Parizi su spalili Luteciju i sve mostove. Rimljani su na levoj obali Sene sagradili novi grad na brdu koje će kasnije biti poznato kao brdo Svete Ženevjeve. Tu su sagradili terme, forum i amfiteatar. U rimskoj Galiji ovaj grad se zvao Civitas Parisiorum, ili Parizija, i nije imao veći značaj.Sveci zaštitnici grada su Sveti Žermen (Saint Germain) i Sveta Ženevjeva (Sainte Geneviève), za koje se veruje da su ubedilihunskog ratnika Atilu da poštedi grad u 5. veku.Dolazak Merovinga u 5. veku je označio kraj rimske vladavine. Godine 508. Pariz je postao prestonica merovinške države pod kraljem Hlodvogom I. Tokom vladavine Karolinga grad su više puta napadali Normani. Vladari dinastije Kapet su Pariz proglasili prestonicom Francuske. Kralj Filip II Avgust (1165–1223.) je utvrdio grad i sagradio palatu Luvr. U to vreme se na desnoj obali razvilo zanatstvo. Prva natkrivena pijaca je otvorena 1181. Početkom 14. veka iz više manjih škola se razvio Univerzitet Sorbona. Kralj Šarl V je na levoj obali Sene podigao zidine za odbranu grada od Engleza. Godine 1370. podigao je zid i na desnoj obali. TokomStogodišnjeg rata, Parizom su od 1420. do 1436. vladali Englezi.Pariz je bio katolička tvrđava za vreme verskih ratova u Francuskoj u drugoj polovini 16. veka. U Bartolomejskoj noći 24. avgusta1572. hiljade francuskih protestanata (hugenota) su pobijeni u Parizu. Za vreme vladavine Luja XIV uvedeno je ulično osvetljenje, modernizovano snabdevanje vodom i izgrađene bolnice. On je naredio rušenje gradskih zidina i izgradnju velikih gradskih bulevara. Kraljeva rezidencija se preselila u Versaj. Ipak, Pariz je ostao, bez premca, politički, privredni i demografski centar Francuske.Godine 1789. u Parizu je izbila Francuska revolucija koja je utrla put zbacivanju monarhije i osnivanju francuske Republike. Nova gradska utvrđenja su podignuta 1844. na mestu današnjeg Periferijskog bulevara. Sa dužinom od 39 kilometara, sa 94 bastiona i 16 tvrđava, ovo je predstavljalo najveće utvrđenje na svetu.U drugoj polovini 19. i prvoj polovini 20. veka u Parizu je održano šest Svetskih izložbi (1855, 1867, 1878, 1889, 1900. i 1937.). Ove izložbe su podvukle globalni kulturni i politički značaj Pariza. Nemačke trupe su osvojile Pariz 1871. Usledila je narodna pobuna poznata kao Pariska komuna. Period od 1871. do 1914. se označava kao „Bel epok“ (lepa epoha, belle époque). Grad je u drugoj polovini 19. veka doživeo velike arhitektonske promene po planovima barona Osmana. Celi blokovi krivudavih i uskih srednjevekovnih ulica su srušeni da bi se izgrdile široke avenije, bulevari i neoklasicističke fasade koje su slika Pariza danas. U to doba su izgrađene železnička stanica Lion, zgrada Opere, most Aleksandra III, i prepoznatljive stanice metroa u stilu ove epohe.Letnje Olimpijske igre su održane u Parizu 1900. i 1924.Pariz je bio pod nemačkom okupacijom u Drugom svetskom ratu od 1940. do 25. avgusta 1944.U maju 1968. Pariz je bio centar studentskih demonstracija, masovnih štrajkova i nereda. Godine 2005. neredi su izbili u siromašnim imigrantskim predgrađima i proširili se na druge gradove Francuske.

         

Објављено под Uncategorized | Оставите коментар

Znamenitosti i kultura Pariza

Francuska prestonica ima na stotine vrednih istorijskih građevina, crkava, ulica, trgova i parkova, oko 160 muzeja, 200 umetničkih galerija, oko 100 pozorišta, preko 650 bioskopa i više od 10.000 restorana. Stalno postoji bogata ponuda kulturnih događaja, poput koncerata, izložbi, festivala i modnih izložbi. Dvorci Fontenblo i Versaj(oba u predgrađima) i obale Sene su na UNESKO-voj listi svetske baštine. UNESKO ima svoje sedište u Parizu.

Gradska katedrala Notr Dam izgrađena je u gotskom stilu između 1163. i 1235. Druga znamenita crkva je bazilika Sakr ker na brdu Monmartru iz 1914.

Najznačajniji muzeji u Parizu su: Muzej Luvr, Muzej Orsej (posvećen umetnosti 19. veka, naročito umetnosti Impresionizma), Centar Žorž Pompidu (Nacionalni muzej savremene umetnosti), Muzej čoveka (etnologija i antropologija), Pikasov muzej, Rodenov muzej, Pariske katakombe itd.

Mazarenova biblioteka iz 1643. je najstarija javna biblioteka u Francuskoj. Nacionalna biblioteka Francuske se nalazi na dve lokacije. Zgrada „Rišelje“ je u drugom arondismanu, a krilo „Fransoa Miteran“ u 13. Broj knjiga u ovoj biblioteci se procenjuje na 30 miliona. U Parizu postoji 55 javnih biblioteka.

Zbog istorijske politike centralizacije u Francuskoj, sva najbolja pozorišta, opera i balet Francuske su skoncentrisani u Parizu. Najpoznatija pozorišta su Komedi fransez (Comédie-Française, osnovano krajem 17. veka) i Pozorište na Jelisejskim poljima (Théâtre des Champs-Élysées, osnovano početkom 20. veka). Nacionalna opera Pariza nastupa na dve lokacije. Jedna je stara zgrada opere (Opera Garnije, po arhitekti Šarlu Garnijeu), otvorena 1875, koja je sa 11.237 kvadratnih metara najveći svetski teatar. U njoj nastupa i baletska trupa Pariske opere. Druga lokacija je Opera Bastilja, otvorena 1989. Zabavni i revijalni program je reprezentovan u teatrima poput Mulen ruža i Lida.

Poznate građevine, avenije, parkovi i četvrti Pariza su još:

  • Monmartr – stecište umetnika i boema.
  • Avenija Jelisejska polja – najpoznatija pariska avenija.
  • Monparnas – istorijska četvrt umetnika. Danas je tu visoki i kontroverzni oblakoder.
  • Trijumfalna kapija – slavoluk posvećen francuskim ratnicima.
  • Panteon – bivša crkva, od 19. veka mauzolej zaslužnih francuskih velikana.
  • Palata invalida – niz reprezentativnih građevina iz 17. veka namenjenih smeštaju ratnih veterana. Danas je to muzej i grobnica više istorijskih ličnosti, uključujućiNapoleona.
  • Gran pale – velika izložbena hala iz 1900.
  • Ajfelova kula – spomenik arhitekture industrijskog doba iz 1889.
  • Trg Konkord – mesto gde se za vreme Francuske revolucije nalazila giljotina. Danas je u središtu trga egipatski obelisk iz Luksora.
  • Park Tiljerije – istorijski park pored palate Luvr
  • Latinska četvrt – stecište univerzitetske omladine, profesora i intelektualaca.
  • Groblje Per Lašez – na njemu su sahranjene mnoge značajne ličnosti (Balzak, Šopen, Oskar Vajld, Edit Pjaf, Marija Kalas, Džim Morison…).
  • Defans – moderna četvrt savremene arhitekture sa finansijskim institucijama.   
Објављено под Uncategorized | Оставите коментар

Sport u Parizu

Glavni sportski klubovi u Parizu su fudbalski klub Pari Sen Žermen, košarkaški Rasing i ragbi klub Stad Franse Pari.Stad de Frans je najveći gradski stadion. Izgrađen je za Svetsko prvenstvo u fudbalu 1998. i ima 80.000 sedišta. Koristi se za fudbalske i ragbi utakmice, kao i za atletiku.U Parizu su održane dve Letnje Olimpijade (1900. i 1924.) i dva Svetska prvenstva u fudbalu (1938. i 1998.).Svake sezone biciklistička trka Tour de France ima drugačiju maršrutu, ali se završna etapa uvek vozi u Parizu. Od 1975. cilj je na aveniji Jelisejska polja.Otvoreno prvenstvo Francuske u tenisu se svake godine igra na crvenoj glini stadiona Rolan Garos u okolini Pariza. To je jedan od 4 prestižna „Grend slem“ turnira.

         

Објављено под Uncategorized | Оставите коментар